Na dan održavanja referenduma u Škotskoj (17.09., op.a.)iz Brisela put Zapadnog Balkana stiže jasna poruka:“ Za nas postoji samo jedinstvena BiH.“ Evropskog jedinstva i dalje nema kada je u pitanju kosovska nezavisnost.
Na dan održavanja referenduma o nezavisnosti Škotske, zvanični Brisel je i dalje bez komentara na ovu temu. Ono što se ponavlja već danima jeste stav da EU poštuje „legitiman i demokratski način izražavanja volje naroda koji se temelji na dogovorenim pravilima, principima i zakonima određene zemlje članice.“
Iako je nesumnjivo da bi škotski referendum mogao da ima značajne implikacije na dosadašnje evropske prakse i na sam Lisabonski ugovor, Brisel poručuje da je to prvenstveno „unutrašnje pitanje jedne zemlje članice“ i da će se o različitim mogućnostima i opcijama “razgovarati u zavisnosti od ishoda glasanja”. I dok evropski zvaničnici redom ukazuju na član 49. Lisabonskog ugovora, koji govori o tome koje zemlje i pod kojim uslovima mogu postati članice Unije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu konkretnost postojeće evropske politike u ovoj oblasti i na potrebu stvaranja „novog modela“ za mogući niz otcjepljenja teritorija unutar EU.
Iako izgleda da Brisel u samom trenutku održavanja referenduma u Škotskoj „plovi nepoznatim vodama“, pri čemu bi eventualni neuspjeh onih koji se zalažu za škotsku samostalnost bio i moguće najlakše rješenje za Uniju. To bi, bar za izvjesno vrijeme odložilo razmatranje „novih modela i scenarija“.
Postoje i oni primjeri gdje je Evropa potpuno jasna i određena. Tako u Evropskoj komisiji kažu da se neće povlačiti paralele između referenduma o nezavisnosti Škotske i secesionističkih tendencija u Republici Srpskoj: „Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, tačnije o Republici Srpskoj, EU je tu vrlo jasna. Više puta smo ponovili da u potpunosti podržavamo teritorijalni integritet BiH kao suverene i jedinstvene zemlje“, kaže za Dojče vele portparol Evropske komisije, Peter Stano i zaključuje: „Za nas postoji samo jedna BiH, a sve ideje i retorika o secesiji i podjeli te zemlje jasno su odbačeni od strane EU.“
Povodom referenduma u Škotskoj u Evropskoj komisji ponavljaju da se svi slučajevi eventualnih zahtjeva za otcjepljenjem širom Evrope moraju posmatrati kroz specifičan kontekst istorije i uređenja date zemlje.
Referendum u Škotskoj održavao se na temeljima Edinburškog sporazuma, usaglašenog između vlade u Londonu i škotskog parlamenta, koji je potpisala sama kraljica Elizabeta II. Takvog zakonskog osnova nema, recimo, u slučaju referenduma za nezavisnost Katalonije od Španije, najavljenog za 9. novembar.
Kada je, pak, riječ o BiH, evropski zvaničnici upozoravaju da eventualno otcjepljenje entiteta nema ni zakonsko uporište i da bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Sa druge strane, pitanje Kosova opet ima svoje specifičnosti: „Ovdje pozicija EU nije jedinstvena. Spoljna politika je i dalje u domenu zemalja članica, a njih pet ne priznaju nezavisnost Kosova. Međutim to ne mijenja ništa kada je u pitanju evropska perspektiva Kosova koja je tu“, kaže Stano.
U Evropskoj komisiji kažu da je Unija opredjeljena po pitanju evropske budućnosti kako Kosova tako i jedinstvene BiH i cijelog regiona. Ostaje tako da se vidi da li će se zemljama Zapadnog Balkana na putu za članstvo u EU pridružiti i eventualni novi kandidati i koji će uslovi važiti za one sa mogućim višegodišnjim evropskim iskustvom.