Među komentarima na snimak zastrašujuće bujice u Tekiji kraj Kladova u Srbiji, jedan je izazvao strepnju: “Da li je onaj što je ovo snimio preživio?”
Jeste. Spletom sretnih okolnosti. A mogao je dvadesetosmogodišnji Saša Mladenović dva puta da strada. Danas će otići kod supruge i dvogodišnjeg sinčića koji su poslije stravične bujice evakuisani brodom u Kladovo u Srbiji. Čeka da mehanizacija raščisti malo put.
– Krenuo sam tog jutra, pošto su mi supruga i sin evakuisani, ka centru sela da izvidim situaciju, više onako iz radoznalosti. Kada sam htio da se vratim, kod crkve, na nekih 200 metara od moje kuće, zaustavio me je haos. Nešto je puklo i krenuli su voda i blato, visine skoro do struka. Nisam imao kud. Bujicu nisam mogao da pređem. Bio sam u trouglu zaglavljen i izvadio sam telefon – počinje svoju priču za srbijanski “Blic” Mladenović.
Voda je išla nevjerovatnom brzinom. Na snimku se vidi se kojom silinom nosi automobil, a odnijela je poslije još sedam-osam vozila.
– Bujica je toliko bila jaka da je nosila i stijene veličine automobila. Prodirala je polako i u dvorište u kojem sam ja stajao. Prestao sam da snimam i gledao sam kako da izađem odatle. Odjednom, iz kuće iznad mene, koja se vidi i na snimku, bujica je bukvalno kao na toboganu, iznijela čovjeka iz garaže. Bio sam užasnut onim što sam vidio, a nisam mogao ništa da uradim. Voda je prodrla na bočni ulaz i čovjeka, koji je bio u garaži u tom trenutku, bukvalno iznijela kroz vrata od garaže i počela da nosi niz put. Puka sreća da je malo niz tu ulicu kojom se kretala bujica bio komšija u svom dvorištu, primjetio ovo i bukvalno “u letu”, dok je bujica nosila nesretnog čovjeka, uhvatio ga za ruku i izvukao i tako mu život spasio. A on je jedini osim mene bio u ulici – još pod utiskom svega što mu se dešavalo priča hrabri mladić.
Tada je shvatio da bi trebalo da pokuša da se spase iz dvorišta u kojem je bio zarobljen, a nalazio se na samo 200 metara od svoje kuće.
Dok tako stojim, žena me zove, zabrinuta. Ona govori da dođem, ja odgovaram – ne mogu. Bujica ispred mene visine jedan metar i vidim na sredini stijenu. Shvatio sam da moram nekako da doskočim do stijene i – uspio sam. Da sam promašio, ne bismo vi i ja sada pričali – dodaje ovaj neustrašivi stanovnik Tekije i dodaje – preskočio sam tako bujicu i uspio da se dokopam kuće. Snimak sam napravio oko 11 sati ujutru, a kući sam došao oko četiri popodne.
Kaže da se nije plašio u tom trenutku, ali da zaista može taj dan da slavi kao drugi rođendan, shvatio je sutradan kada se vratio na mjesto odakle je snimio bujicu.
– Kada sam prišao dvorištu odakle sam snimao, vidio sam stablo pola metra u prečniku i dužine deset metara kako je probilo ogradu i ušlo u kuću. Baš na mjestu gdje sam stajao i snimao. Da nisam pobjegao, da sam ostao… Pitanje je šta bi bilo – završava Mladenović.