Igor Despenić, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova RS, više od pet godina proveo je mirovnim misijama u Liberiji, Kipru i Južnom Sudanu. Sada kaže da je imao privilegiju i čast da proširi svoja ljudska i profesionalna znanja.
“Sve su to lijepi trenuci, nema ružnih trenutaka, zavisi samo kako posmatrate”, rekao je Despenić novinarima nakon prijema koji je Dragan Lukač, ministar unutrašnjih poslova RS, organizovao za pripadnike MUP-a koji su učestvovali u mirovnim misijama širom svijeta povodom Međunarodnog dana mirovnih misija.
MUP RS 16 godina šalje pripadnike u mirovne misije, a do sada je 66 pripadnika učestvovalo u misijama u Južnom Sudanu, Istočnom Timoru, Liberiji i na Kipru, a trenutno je osam aktivnih učesnika u mirovnim misijama.
Despeniću je najteže bilo u Liberiji, obzirom da je to bilo njegovo prvo iskustvo.
“Iz jednog relativno civilizovanog okruženja dolazite na sasvim drugi kontinent, susrećete se sa drugom klimom, hranom, ljudima, mentalitetom… Čim sletite, jako malo vremena imate da se naviknete na sve što vam se dešava jer vas čekaju poslovi i zadaci kojima treba da se bavite. Nemate puno vremena da razmišljate o tome jeste li se prilagodili ili niste”, ispričao je Despenić.
Njegov motiv za učešće u mirovnim misijama bio je da dokaže sebi da može da uradi ono što su drugi radili.
“U periodu od 1995. do 2002. godine ovdje je bila mirovna misija Ujedinjenih nacija i imala je svoju policijsku komponentu u kojoj je izvršena reforma policijskih snaga BiH, između ostalog i MUP RS. Masu puta smo gledali kako ti ljudi pokušavaju nama pomoći, da li je to bilo srećno ili nesrećno rješenje to je nešto drugo. Poželio sam da dam neki doprinos nekom kome treba pomoć u određenim mjestima, čak koji su goroj poziciji, nego što smo mi bili. To se najbolje vidi kada odete u Afriku. Tamo gdje smo išli da pomažemo ljudima je mnogo gore nego što je bilo ovdje. Treba vam puno snage, volje i iskustva”, kazao je on.
Njegovoj koleginici Maji Gačić, iz Teslića, pripadnici CJB Doboj, bilo je teže jer je žena. Dvije godine provela je u Južnom Sudanu, nakon što su joj kolege preporučile ovo iskustvo.
“Jako je teško kad ostavite porodicu, pogotovo dijete, ja sam majka. Bilo je dosta osuda na moj račun, zašto sam ostavila porodicu, dijete kući, ali mi smo vrlo dobro funkcionisali i prošlo je bez ikakvih problema, dolazila sam kući svaka dva i po mjeseca i ostajala po 24 dana. Kćerka je u tom periodu bila jako mala i imala je svu moguću pomoć moje porodice, pa mislim da nije osjetila toliki nedostatak majke, a ipak dobila je neke benefite od mog boravka u misiji”, rekla je ona.
Priča da je jako teško kada iz Evrope dođete u afrički misiju.
“Ja sam žena i uz to bijela žena, a njima su žene i dalje građani drugog, pa čak i trećeg reda i onda je jako teško uspostaviti kontakt sa ljudima, pogotovo ako vas postave da vi tim ljudima naređujete”, rekla je ona i dodala da je bila team lider u grupi ljudi koji su trebali poslušati i raditi zadatke koje im da.
“Nisam odustala. U Južnom Sudanu je u decembru 2013. godine počeo rat tako da smo imali jako težak period. Trebalo je da se bavimo treningom, mentorstvom i savjetovanjem lokalne policije, ali kada je počeo rat svi razlozi za to su prestali i osnovni zadatak nam je bila zaštita civila, a to je bio veliki izazov”, kaže Maja Gačić.
Vratila se u avgustu prošle godine, a ponovo bi učestvovala u mirovnim misijama.
“Ne iz finansijskih razloga. Svi mi mislimo da je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojih idemo u mirovne misije, ali troškovi su jako veliki tako da plata koju dobijete može da vam pokrije osnovne troškove za život”, dodala je ona.
Naglasila je da je tokom misije imala veliku podršku svojih kolega kao i pripadnika drugih policijskih agencija u BiH, kao što su SIPA, Granična policija i kantonalnih policija.
“Imali smo jako lijepa druženja, prijateljstva, tako da je policijska saradnja čak i u Africi bila na visokom nivou”, kaže ona.