Jutro tradicionalno počinje šoljom tople, aromatične kafe. Ali, to možda i nije najpametniji način za razbuđivanje, tvrdi Marej Karpenter, istraživač koji je napisao knjigu o zabludama kofeina “Caffeinated”. Kako kaže istraživač, čovječanstvo je u velikoj zabludi u vezi sa kofeinom, njegovim prednostima i manama. On je podijelio najzanimljivije i najintrigantnije činjenice iz knjige.
1. Kofein čini da se ponašamo kao zamorčići
Sa kofeinom, posebno onim koji se nalazi u kafi ili čaju, ljudi razvijaju veoma dosljedne obrasce ponašanja. Oni se razbude, i krenu energično ujutru, ali se tokom dana umaraju i imaju sve manje energije. Ovo je predvidiv obrazac ponašanja, baš kao kod laboratorijskih zamorčića koji će se potruditi da pređu nivo u zadatom zadatku, da bi dobili slijedeću dozu droge. Karpenter naglašava da ljudi godinama žive, ne preskačući kafi ni jednog jedinog dana što, po njemu, govori koliko je ova droga zapravo jaka i koliko utiče na razvijanje obrzaca.
2. U kafi ima mnogo više kofeina nego u gaziranom soku
Poznato je da gazirani sokovi, sadrže dosta kofeina, pa ih zato treba izbjegavati uveče. Međutim, kafa sadrži znatno više.
– Većina gaziranih pića koji sadrže kofein, sadrži 35 do 40 miligrama kofeina na 350 mililitara pića. Čak i ako popijete pet konzervi na dan, to je umjeren unos kofeina, u odnosu na većinu onih koji piju kafu. Kofein je u kafi koncentrovaniji, pa čak i šolja od 150 mililitara slabe kafe sadrži više kofeina nego jedna konzerva soka. Jača kafa bi mogla da ima trostruko više kofeina – navodi on, dodajući da su energetska pića potpuno druga priča.
3. Jedna jaka šolja kafe je dovoljna da se “navučete”
– Iz istraživanja, znamo da većina ljudi koja redovno konzumira 100 miligrama kofeina dnevno, ima simptome krize kada naglo prestanu da ga unose. Za većinu odraslih, 300 do 400 miligrama se smatra umjerenim unosom, mada to dramatično varira u zavisnosti od veličine, pa čak i genetskih predispozicija i drugih faktora. Neki ljudi, kao što su pušači, obrađuju kofein brže, pa im je potrebno više da bi imali isti efekat – tvrdi on. A 100 miligrama kofeina može da se nađe u svega jednoj čaši jače kafe.
4. Previše kofeina može da izazove probleme
– Jedan od najčešćih problema prilikom konzumiranja previše kofeina je nesanica ili insomnija. Ali, uticaj kofeina na san zaista varira od osobe do osobe. Neki ljudi mogu da popiju kafu pre odlaska u krevet, i da spavaju kao bebe. Drugi, kao unesu kofein posle večere, leže budni u krevetu dok im srce glasno lupa a misli lutaju naokolo – objašnjava on.
Pored toga, kofein pogoršava i anksioznost, koja je toliko čest problem u današnjem svijetu. On objašnjava da kofein dovodi do začaranog kruga suplementacije. U toku dana pijemo puno kafe, koja nas “diže”, a kako bismo zaspali uveče potrebno nam je nešto što će nas “spustiti”. Zato je mnogima potrebna doza piva ili neka pilula za spavanje. To dalje dovodi do toga da se ujutru budimo nevoljni, pa nam je potrebna kafa da bismo se osjećali energično i normalno.
5. Lako je steći toleranciju na kofein
Ako sve negativne efekte ostavimo po strani, kofein može da bude dobar i ljudi ga koriste s razlogom. Kofein je veoma moćan i efikasan u povećavanju mentalne aktivnosti i fokusa. A istraživanja pokazuju da može da pobiljša i atletski performans.
– Većina ljudi razvija toleranciju, tako da kafa koju ćete popiti danas neće imati isti efekat kao prva šoljica kafe koju ste ikada popili. Ipak, lako je spustiti granicu, ako prestanete da pijete kafu svega sedam dana. Proći ćete kroz krizu, ali kada ponovo počnete, primjetićete snažniji efekat nego onaj koji ste imali prije nego što ste prestali – kaže Marej.
6. Prirodni kofein nije bolji od sintetičkog
– To je zaista ista hemikalija, bilo da je izvađen odnekud gdje kofein prirodno postoji, ili je napravljen u laboratoriji. Sintetički kofein je jeftiniji i mnogo se češće koristi. Ali ako su oba čista, prirodan i sintetički kofein bi trebalo da imaju iste efekte. Više se radi o tome da li zaista želite da vaš kofein dolazi iz farmaceutske biljke u Kini – navodi ovaj istraživač.