Stručnjaci kažu da je vijek eksplotacije oraha izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lijepo da žive unuci i praunuci.
Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20 hiljada tona oraha, ali to nije ni dio onoga što bi moglo da se obere kada bi imali više zasada. Međutim, posljednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika uprvo za uzgoj ovog voća, jer ono može donijeti visoku zaradu.
Vladan Terzić iz sela Tvrdići duže od dvije decenije ima plantažu oraha, a na njegovom imanju najzastupljenija je domaća sorta rasna.
“Loši vremenski uslovi uticali su na količinu roda, ali smo se na kraju ipak izborili. I ove godine imali smo dobre prinose i kvalitetne plodove koji su završili u prodaji”, kaže Vladan za RINU i dodaje da su orasi laki za proizvodnju.
“Ne zahtjeva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah”, rekao je Vladan.
Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada eura po hektaru.
“Orah i leska postaju sve traženiji, jer njihov plasman je osiguran na stranom tržištu. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte rasna, gazenhajm i šampion. Uzgajivači su ponekad skeptični jer počinje da rađa tek u trećoj godini i da bi se zaradilo potrebno je dosta strpljenja, ali orah definitivno može da postane biljka budućnosti u našim krajevima”, rekao je direktor Instituta za voćasrtvo u Čačku, Milan Lukić.
Stručnjaci kažu da je vijek eksplotacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lijepo da žive unuci i praunuci.