[wonderplugin_slider id=”360″]
U samom centru Beograda, nalazi se jedna od retkih ulica koja od 1872. godine nije menjala svoje ime, koje je dobila po Balkanskom poluostrvu. Balkanska ulica je jedina ulica koja povezuje železničku i autobusku stanicu sa centrom grada, a predstavljala je središte trgovine i zanatstva prestonice Srbije.
Pre dvadesetak godina u Balkanskoj ulici nalazile su se razne zanatske radnje koje datiraju od prvih godina posle Drugog svetskog rata te ugostiteljski objekti. Danas, osim sarača, radnje za prepravke, dve radnje za pravljenje kapa, poslastičarnice, pekare i delom sačuvane kaldrme nije ostalo ništa od stare ulice.
„Bila je tipično zanatska ulica, počev odozgo od hotela ‘Moskva’, pa do hotela ‘Beograd’. Sam izgled ulice su poremetile novoizgrađene zgrade. Ako hoćemo da zadržimo nešto što je niska gradnja, onda ne bi trebalo solitere da ubacujemo, a oni su već to napravili, kaldrma je jedino ostala kao svedok svega toga. Sve drugo je izmenjeno“, ispričao je sarač Milan Šarčević, vlasnik radnje za izradu predmeta od kože i prirodnih i veštačkih materijala, koji Balkansku ulicu poznaje od 1961. godine kada je došao da u njoj uči zanat.
U vreme kada je on učio zanat bilo je oko osam saračkih radnji, nekoliko krojača, pekara te poslastičarnica, kao i dve radnje koje prave kape, koje i danas postoje.
„Balkanska ulica nekada je bila mnogo drugačija, bilo je mnogo više naših kolega kapadžija, danas se to svelo na dve radnje. Zanat kao zanat je interesantan. Mi imamo naše stalne mušterije, a imamo i nešto mladih, koji nose kačkete“, kazala je Nataša Valdevit, koja je radnju nasledila od dede i oca.
U radnji radi preko 20 godina, zanat je zavolela i dopada joj se jer je kreativan, interesantan i nudi mogućnost rada sa ljudima.
„Nas prvenstveno ovde drži ljubav prema poslu i želja da mi ovo održimo, zato smo sačuvali i izgled radnje kakav je nekad bio. Želimo da zadržimo tu autentičnost. Mnogi ljudi se sećaju kako je nekada bilo, uđu, pa im je drago što je ostalo maltene isto.“
Slavko Milosavljević, tašner, već 25 godina radi u radnji za popravke koju je nasledio od strica, a koja je osnovana 1946. godine.
„Iz Valjeva sam, radio sam drugi posao, ali stric me je uvukao u ovaj posao, volim ga i eto tu sam, još jedno petnaestak godina, pa bih išao u penziju. Kako se nekada živelo i moglo da se zaradi više ne može, sada može samo pristojna plata. Posla više nema kao što je bilo“, ispričao je Milosavljević za AA.
Saračka radnja u kojoj posluje Milan Šarčević osnovana je 1946. godine, a kako je ispričao, u nju i danas dolaze mušterije iz unutrašnjosti Srbije, ali i iz zemalja bivše Jugoslavije – Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, BiH.
„Posla može da se izmisli, da radite nešto što drugi ne rade, ali je pitanje koliko će da ide i da li će ići, koliko je isplativo. Ljudi nemaju novca, idu na ono što im je lakše. Ako bih hteo nešto da radim kvalitetno, onda bi to bilo skupo i niko ne bi kupovao. Evo, na primer, ova kožna futrola stoji šest godina, niko je nije kupio“, ispričao je Šarčević.
Sve manje radnje u Balkanskoj se gase polako, ljudi odlaze u penziju, a nema ko da ih nasledi. Tako izumiru i zanati. Mladi su okrenuti novim tehnologijama, tehnici, inovacijama, internetu, njih to više interesuje, nego ovo da prljaju ruke sa lepkom, bojom, dodaje sarač Šarčević.
Ono u čemu se slažu sagovornici Anadolu Agency jeste da se sama Balkanska ulica mnogo promenila tokom godina te da je od duha stare zanatske ulice ostala samo kaldrma.
„Dosta se promenila. Prvenstveno, radnje koje su nekada postojale, njih uglavnom više nema. Sada ima više radnji sa obućom, odećom, dosta banki. Balkanska nije više zanatska, kako se nekada smatrala. Prolazna je i dalje, možda ne onoliko koliko pre. Zgrade su uglavnom iste kao što su bile, čak su i oronule više nego ranije, ali to i jeste neki duh Balkanske, kao i ova kaldrma, po kojoj je prepoznatljiva“, ispričala je Valdevit.
Milosavljević, upoređujući Balkansku ulicu danas i prije 25 godina, kada je došao u Beograd, rekao je da je u ulici bilo sedam-osam radnji u kojima se moglo birati koju torbu kupiti, koji kaiš, ali da toga danas nema.
„Balkanska je bila mnogo drugačija nego sada. To je bila gužva, to su radnje bile pune. Svega je manje ostalo. Sve su druge radnje, uveče je strašno, ranije sam do ponoći šetao, a sada je sve zatarabljeno. Ostala je samo kaldrma koja se polako troši i više ništa“, rekao je Milosavljević.