Najponosniji u sali u kojoj se branio diplomski rad bio je Zoranov otac. Priča da je sin sam zarađivao za školovanje i da je na njega ponosan toliko da to i ne može riječima da opiše.
Nakon silnih desetki, danas je Zoranu Grahovcu upisana i ona najvažnija – najvišom ocjenom diplomirao je na banjalučkom Mašinskom fakultetu i postao jedan od njihovih najuspješnijih studenata sa prosjekom 9,58.
U svojoj generaciji mehatroničara je bez premca. Sedam mjeseci spremao je odbranu diplomskog rada o projektovanju i izradi upravljačkog sistema za Sigvej, kombinaciji mašinstva, elektrotehnike i informatike.
“Bilo je razmišljanja da se što više teorijskog i praktičnog znanja stečenog tokom fakulteta na neki način implementira i da se stvori zaokruženo učenje, odnosno da se stvori jedan klasični mehatronički sistem koji obuhvata sve neke discipline koje smo izučivali tokom studija”, rekao je Zoran Grahovac, student generacije Mašinskog fakulteta.
Najponosniji u sali u kojoj se branio diplomski rad bio je Zoranov otac. Priča da je sin sam zarađivao za školovanje i da je na njega ponosan toliko da to i ne može riječima da opiše.
“Prve godine je izgubio majku, a onda je tako izdržavao sebe držeći instrukcije, a ujedno i mene, jer sam penzioner invalid, tako da mogao je još jedan fakultet završiti da nije tolike instrukcije držao”, rekao je Jadranko Grahovac.
Svaka čast Zoranu, kaže njegov mentor. Drago mu je da je student generacije diplomirao baš na njegovom predmetu.
“Kod mene konkretno, na mojim predmetima, imao je jednu osmicu i jednu devetku. Mislim da je i zato i uzeo da radi kod mene, zato što htio je da radi nešto zahtjevno”, rekao je Mihajlo Stojčić, profesor osnova mehatronike.
Nakon čestitki, skoro svi su ga pitali šta će dalje, ostaje li u Srpskoj ili odlazi u inostranstvo. Odluku još nije donio. Kaže, prvo da se slegnu utisci oko diplome pa će, tek onda, o svemu dobro da razmisli.