“Ako sad nije vrijeme za tako nešto – kada će biti?, “savjetuje” Milorad Dodik.
Lider SNSD-a Milorad Dodik vrlo često “savjetuje” šta bi trebala raditi Centralna banka BiH. Spominjao je on ranije i doštampavanje novca, emitovanje obveznica, smanjenje rezervi…
Putem Twittera danas je iznio još jednu od svojih ideja.
– Centralna banka BiH ima investiranih preko 15 milijardi konvertibilnih maraka u inostranstvu, od čega je oko 11 milijardi KM investirano u obveznice evropskih zemalja, najviše u Njemačkoj i Francuskoj.
Centralna banka BiH je od kamata zaradila preko 500 miliona eura, što je za toliko više nego što je potrebno za pokriće konvertibilnih maraka.
Izmjenama Zakona o Centralnoj banci BiH moglo bi se emitovati konvertibilnih maraka i za taj novac kupiti domaće obveznice te tako doprinijeti saniranju energetske krize i uložiti u druge privredne aktivnosti u BiH.
Ako sad nije vrijeme za tako nešto – kada će biti?, “savjetuje” Dodik.
Централна банка БиХ има инвестираних преко 15 милијарди конвертибилних марака у иностранству, од чега је око 11 милијарди КМ инвестирано у обвезнице европских земаља, највише у Њемачкој и Француској.
— Милорад Додик (@MiloradDodik) July 28, 2022
Ekonomisti: Opasan populizam
Da je ovo nemoguće i nesprovodivo, smatra ekonomista Faruk Hadžić koji kaže da se na ovakve izjave ne treba ni osvrtati jer se tu radi o čistom populizmu. On kaže, najbolje ih je ignorisati.
“Moj komentar je da nemam komentara. To je toliki populizam da ga ne želim ni komentarisati. Nema potrebe da se bilo šta radi oko Centralne banke BiH, zato što imamo tako veliku krizu koja ostavlja ogromne posljedice. Ne vidim svrhu takvog prijedloga”, rekao je on.
On kaže da je ovakve pozive treba samo ignorisati. Mi smo vezani za emisiju konvertibilne marke onoliko koliko imamo deviznih rezervi evra. Ako se naše devizne rezerve povećavaju, banka povećava marku u opticaju.
Kada bi se raspakovala Centralna banka BiH, kaže on, hipotetički gledano, to bi dovelo do potpunog gubitka povjerenja u konvertibilnu marku, međunarodne kreditne institucije bi nam odmah smanjile kreditni rejting, to bi dovelo do bijega kapitala, a onda bismo morali braniti marku rezervama koje bi se onda brzo iscrpile i na kraju bi nestalo maraka u prometu.
“Nastao bi kolaps, napustili bi Valutni odbor, printali nekontrolisano marke, imali bi devalvaciju, a onda bi se spoljašnji dug povećao, došlo bi do inflacije i finansijske krize i totalnog urušavanja povjerenja. Na kraju bi opet uveli valutni odbor samo sa gorim uslovima”, kaže on.