Mu­jo Sel­man iz Gor­nje Sa­ni­ce: Bo­rac za za­šti­tu izvor­nih pa­smi­na

Do­bar dio ži­vo­tnog vi­je­ka Mu­jo Sel­man (63) iz Gor­nje Sa­ni­ce, va­ro­ši­ce uda­lje­ne dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Klju­ča, po­sve­tio je bor­bi za za­šti­tu i afir­ma­ci­ju izvor­nih pa­smi­na do­ma­ćih ži­vo­ti­nja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.

Ovaj ina­če pros­vje­tni ra­dnik ka­že ka­ko su auto­hto­ne ži­vo­ti­nje ovih pros­to­ra pred izu­mi­ra­njem, a kri­vi­cu adre­si­ra na drža­vne in­sti­tu­ci­je ko­je ne či­ne ni­šta ka­ko bi se to spri­je­či­lo. Na­vo­di ka­ko sku­pa s ne­ko­li­ci­nom en­tu­zi­jas­ta iz ra­zli­či­tih di­je­lo­va ze­mlje već go­di­na­ma vo­di bor­bu za za­šti­tu auto­hto­nog bi­ka i kra­ve bu­še. Ina­če, on je član i osni­vač ne­ko­li­ko do­ma­ćih udru­že­nja ko­ja se bo­re za oču­va­nje i afir­ma­ci­ju tra­di­ci­onal­nih do­ma­ćih pa­smi­na, me­đu ko­ji­ma je i Klub lju­bi­te­lja bo­san­skog bi­ka i kra­ve bu­še, či­je sje­di­šte je upra­vo u Gor­njoj Sa­ni­ci.

Na pros­tra­nom ima­nju, smje­šte­nom ispod pla­nin­skih vi­so­va Grmeč pla­ni­ne, Sel­man uz­ga­ja auto­hto­na go­ve­da i na tom mjes­tu pro­vo­di naj­vi­še slo­bo­dnog vre­me­na.

“Zbog ne­se­le­kti­vnog uvo­za i ukršta­nja do­ma­ćem go­ve­du pri­je­ti nes­ta­nak. Na­ši po­ljo­pri­vre­dni­ci vi­še ci­je­ne uvo­zne pa­smi­ne, ta­ko da ra­pi­dno opa­da broj bu­ša na na­šim pros­to­ri­ma”, sma­tra ovaj uz­ga­ji­vač.

Ka­že ka­ko se one da­nas ma­hom mo­gu pro­na­ći u za­ba­če­nim pla­nin­skim po­dru­čji­ma, gdje su uz­goj­ne pri­li­ke ek­sten­zi­vne, a gla­vni izvo­ri hra­ne pla­nin­ski paš­nja­ci. U tež­nji da se do­bi­je što vi­še mli­je­ka, na os­ta­lim po­dru­čji­ma naj­češ­će se jav­lja­ju kri­žan­ci bu­še s pa­smi­na­ma si­vog al­pskog i sme­đeg go­ve­da.

Na­vo­di ka­ko su Izra­el­ci sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka uve­zli bu­šu, ko­ja se sa­vrše­no pri­la­go­di­la ta­moš­njim kli­mat­skim uslo­vi­ma i os­ku­dnim re­sur­si­ma is­hra­ne. Is­ti­če ka­ko se ra­di o vrlo iz­držlji­vom go­ve­du ko­je je zna­tno otpor­ni­je na kli­mat­ske uslo­ve i ži­vo­tinj­ske bo­les­ti od ple­me­ni­tih pa­smi­na.

“Ono što je ka­ra­kte­ris­ti­čno jes­te da dru­gi vi­še ci­je­ne ono što je na­še, ne­go mi sa­mi. Ta­ko je i u ovom slu­ča­ju. Na­ši po­ljo­pri­vre­dni­ci su po­tpu­no okre­nu­ti uz­go­ju stra­nih pa­smi­na”, sma­tra Sel­man.

Po­se­bna pri­ča je, ka­ko is­ti­če, iz­držlji­vi bo­san­ski bik, ko­ji va­ži za ne­na­dma­šnog bor­ca i bo­da­ča. U or­ga­ni­za­ci­ji po­me­nu­tog klu­ba sva­ke go­di­ne se u bli­zi­ni Gor­nje Sa­ni­ce održa­va tra­di­ci­onal­na ko­ri­da. To je do­ga­đaj ko­ji oku­plja ve­li­ki broj uz­ga­ji­va­ča bi­ko­va, ali i lju­bi­te­lja nji­ho­vih bor­bi.

“Ni­ka­d se ni­je de­si­lo da ne po­bije­di bo­san­ski bik. Do­vo­zi­li su bi­ko­ve iz Špa­ni­je, Ho­lan­di­je i dru­gih ze­ma­lja, ali se po­ka­za­lo da ima­mo naj­sna­žni­jeg i naj­ži­la­vi­jeg bo­da­ča”, s po­no­som ka­že Sel­man.

Na ima­nju uz­ga­ja i auto­hto­ne do­ma­će ko­ko­ške, ko­je je uspio na­ba­vi­ti u Tur­skoj.

Zbog ne­bri­ge i ne­se­le­kti­vnog ukršta­nja ova pe­rad je, tvrdi, po­tpu­no nes­ta­la s pros­to­ra BiH.

“Ka­da je Aus­tro­ugar­ska oku­pi­ra­la Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, na­ši pre­ci, ko­ji su odla­zi­li u Tur­sku, po­ve­li su sa so­bom do­ma­će ži­vo­ti­nje ko­je su mo­gli po­ni­je­ti. Za ra­zli­ku od nas, sa­ču­va­li su nji­ho­vu auto­hto­nost”, tvrdi Sel­man. Ka­že ka­ko su pod na­zi­vom bo­san­ski u re­gis­tri­ma i pu­bli­ka­ci­ja­ma do­ma­ćih ži­vo­ti­nja u Tur­skoj evi­den­ti­ra­ni bo­san­ski pi­je­tao i ko­koš, te da su nji­ho­ve gla­vne ka­ra­kte­ris­ti­ke iz­gled i bo­ja. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bo­san­ski pi­je­tao je na gla­su kao vrsni pje­vač i svjet­ski re­kor­der po du­ži­ni ku­ku­ri­ka­nja u je­dnom da­hu.

Po­se­bnu lju­bav ovaj do­ma­ćin iz Gor­nje Sa­ni­ce ga­ji pre­ma psi­ma tor­nja­ci­ma, ko­je uz­ga­ja već du­gi niz go­di­na. Za ra­zli­ku od ne­kih dru­gih auto­hto­nih vrsta, za­hva­lju­ju­ći upor­nos­ti do­ma­ćih uz­ga­ji­va­ča i en­tu­zi­jas­ta ovaj pas je u svjet­skoj ki­no­lo­škoj en­ci­klo­pe­di­ji re­gis­tro­van kao bo­san­sko­her­ce­go­va­čki pas­tir­ski pas.

Sel­man je u pro­te­klim go­di­na­ma su­dje­lo­vao na broj­nim do­ma­ćim i svjet­skim izlo­žba­ma pa­sa, a pri­je de­vet go­di­na, na svjet­skom ki­no­lo­škom ta­kmi­če­nju u Polj­skoj, nje­gov lju­bi­mac je pro­gla­šen za naj­lje­pšeg.

“Tor­nja­ci su kao i dru­ge auto­hto­ne bh. pa­smi­ne re­pre­zen­ti na­ših pros­to­ra. Me­đu naj­bo­ljim su pas­tir­skim psi­ma na svi­je­tu, do­bro­ću­dni i ne­iz­mjer­no oda­ni čo­vje­ku”, ka­že Sel­man.

Sma­tra ka­ko se u nje­go­va­nju kul­tur­nog iden­ti­te­ta BiH mo­ra po­sve­ti­ti po­se­bna paž­nja oču­va­nju auto­hto­nih ži­vo­tinj­skih pa­smi­na ko­je da­ju pe­čat na­šem po­dne­blju. Is­ti­če ka­ko je kraj­nje vri­je­me da to pre­po­zna­ju do­ma­će vlas­ti i na­dle­žne in­sti­tu­ci­je te da se u na­re­dnom pe­ri­odu, dok još ni­je ka­sno, kre­ira od­go­va­ra­ju­ća po­li­ti­ka u tom prav­cu.