Prošlogodišnji protesti su Bosni i Hercegovini donijeli novi način organiziranja građana – u više gradova održani su plenumi, odakle su poslani zahtjevi vlastima.
Međutim, posljednjih mjeseci pali su u drugi plan. Prije godinu dana Kuća plamena mira nije bila dovoljno velika da primi sve zainteresirane Tuzlake, jer je plenum bio ono što je nezadovoljnim građanima bilo potrebno – mjesto gdje će ih neko saslušati. Profesor književnosti Damir Arsenijević je građanima predstavio osnove plenarne demokratije.
“Plenumi su najprije otvorili neke teme koje su nekoliko decenija bile zaboravljene u Bosni i Hercegovini. Plenum je otvorio mogućnost ljudima da po prvi put preuzmu odgovornost za sopstvenu budućnost. To je jako teško, kao što smo vidjeli”, ukazuje Arsenijević. Ipak, radnici, koji su bili zamajac protesta, i dalje su na ulicama. Bili su glavni akteri plenuma, no nema naznaka da bi uskoro mogli vidjeti plodove svog aktivizma. Mnogi smatraju i da je plenum zamro. ”Nije utihnuo. Plenum se rodio iz ovakvih protesta. Svako okupljanje nezadovoljnih ljudi, to je plenum. Znači, nešto što nema vođe, način da se iskaže svoje nezadovoljstvo – to je plenum, i ovo je plenum”, ukazuje radnica Emina Busuladžić.
Ideja plenuma krenula je od Tuzle, ali je zahvatila veliki dio Bosne i Hercegovine. No, kao i u slučaju Tuzle, više nisu u prvom planu. ”Za godinu dana nije nestalo energije, ali je mnogim ljudima nestalo strpljenja i spremni su na veoma radikalne korake. Nije to jedina zemlja u kojoj se ovakve stvari dešavaju, ali je specifična Bosna i Hercegovina. Ljudi su zaista na ivici živaca”, upozorava književnica Šejla Šehabović iz Sarajevskog plenuma.
Podsjetnik da je nezadovoljstvo građana eksplodiralo prije godinu dana i dalje su sveprisutni, ali se mnogi slažu da zahtjevi građana nisu ispunjeni. ”Godinu dana nakon protesta životni standard u Bosni i Hercegovini nije porastao, a radnici koji su ostali bez poslova nisu se vratili na svoja radna mesta. Međutim, pristalice plenarne demokratije naglašavaju da su plenumi građanima omogućili da javno govore o svojim problemima”, javlja Al Jazeerin reporter Stefan Goranović.