Čengić kaže da se morala kreditno zadužiti za nabavku sredstava za rad kao i ambalaže, ali se nada da će joj to, uz mnogo rada, truda i upornost, biti siguran izvor prihoda.
Kad je u maju prošle godine ostala bez posla, Edina Čengić iz Sarajeva nije dozvolila da je savlada očaj. Nije znala šta, ali jeste da nešto mora uraditi. Pokušala je s proizvodnjom džemova, ajvara, pekmeza, sokova i to na tradicionalni način. Sad je već ponosna na rezultate što ih postiže uz nesebičnu podršku porodice, kao i na činjenicu da to i ostali prepoznaju.
Ona za Fenu kaže da je ‘prve korake’ napravila u jesen prošle godine kad je na porodičnom imanju u selu Dusine kod Fojnice proizvela prve tegle ajvara i bestilja. Oduševljeni kupci i pozitivni komentari bili su joj vjetar u leđa, motiv za dalje.
– Još sam početnik, itekako svjesna težine posla i konkurencije. Ipak, smatram da se kvaliteta mora prepoznati i da ću se uspjeti održati u ovom poslu, bez obzira što nemam podršku niti lokalne zajednice niti države – istaknula je.
Čengić kaže da se morala kreditno zadužiti za nabavku sredstava za rad kao i ambalaže, ali se nada da će joj to, uz mnogo rada, truda i upornost, biti siguran izvor prihoda.
– Svjesna sam da tu nema velike zarade, ali taj posao radim s puno ljubav što ljudi sve više prepoznaju. Sve pravimo na tradicionalni način. Čisto je organski, bez hemije bilo koje vrste. Tako se smatram čuvarem naše tradicije i našeg zdravlja. Žao mi je samo što država nema sluha za te male i uporne ljude, koji se bore ovdje u i na svojoj zemlji, ne bježeći na zapad – poručila je Čengić.
Smatra da je za proizvodnju na tradicionalan način uistinu potrebno mnogo rada, vremena i posvećenosti, površnost ne dolazi u obzir. O tome je odavno razmišljala ali, kako je kazala, nije imala dovoljno vremena da bi to ranije i realizirala.
– Prepreka mi je bila i udaljenost jer su zemlja i plodovi u selu Dusina kod Fojnice odakle sam rodom, a živim u Sarajevu. Uz podršku porodice i dobru organizaciju, sve se stigne i uskladi. Tamo je još čista priroda. Koliko god se fizički umorim, toliko se psihički relaksiram. Priroda je čudo, daje nam snagu za dalje. Pronašla sam duševni mir, koji je svima nama neophodan – naglasila je s ponosom Edina Čengić.