Mlinari tvrde da domaća pšenica nije odgovarajućeg kvaliteta i da im se ne isplati da je kupuju, jer nemaju kome da prodaju brašno napravljeno od nje!?
Nakon ovogodišnje žetve, u ambarima u Republici Srpskoj ostala je pozamašna količina pšenice, koju domaći ratari nisu uspjeli da prodaju i koja će, po svemu sudeći, završiti kao stočna hrana.
Kako poručuju poljoprivrednici, riječ je o kvalitetnom zrnu, pa im nije jasno zašto mlinari konstantno uvoze pšenicu, umjesto da kupe onu koja je proizvedena na našim njivama.
– Ove godine smo, uprkos lošim vremenskim prilikama, imali odličan kvalitet pšenice. Nije nam jasno zašto mlinari ne uzimaju našu pšenicu, kad joj zaista ništa ne fali. Naravno, ima i zrna lošijeg kvaliteta, ali su značajne količine, ipak, izuzetno kvalitetne, zbog čega bi trebalo da u potpunosti odgovaraju potrebama mlinsko-pekarskog sektora. Uprkos tome, nedugo nakon žetve otkup je zaustavljen, a krenuo je uvoz, koji je mnogima pomrsio račune. Dobar dio pšenice ostao je u ambarima i najvjerovatnije će otići u stočnu hranu – kaže za Srpskainfo predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, Stojan Marinković.
Mlinari, međutim, tvrde da domaća pšenica nije odgovarajućeg kvaliteta i da im se ne isplati da je kupuju, jer nemaju kome da prodaju brašno napravljeno od nje!?
– Ratarima je bitno da je pšenica dobre težine, da je suha i sa normalnim procentom primesa. Međutim, kad uradimo ispitivanje, vidimo da ta pšenica ne zadovoljava tehnološki kvalitet, a osnovna primjedba je da nema dovoljan procenat proteina, odnosno vlažnog glutena, a nema ni dobru kvalitetnu grupu, ni energetsku vrijednost. Zato mi ne kupujemo takvu pšenicu, jer znamo da pekari neće brašno koje je od nje napravljeno – ističe za Srpskanifo predsjednik Udruženja mlinara RS, Zoran Kos.
Objašnjava da se ne može hljeb praviti od pšenice koja ima 20 odsto glutena.
– Može, ali će više liči na palačinku. I nama bi bilo jeftinije poslovanje da kupujemo domaću pšenicu, ali pekari ne žele nekvalitetno brašno, pa zato nemamo izbora nego da uvozimo žito – poručuje Kos.