Bosna i Hercegovina i Srbija bi bile najteže pogođene ukoliko dođe do prekida ili smanjenja dotoka ruskog plina zbog eskalacije krize u Ukrajini, navodi se u najnovijoj studiji Instituta za energetiku Univerziteta Oxford, saznaje bh. novinska agencija Patria (NAP).
Istraživanje stručnjaka ovog instituta, objavljeno danas, urađeno je zbog bojazni da bi Rusija zbog ukrajinske krize mogla uskratiti dotok ovog energenta Evropi. Zaključeno je da je većina evropskih država relativno sigurna te da, ukoliko dođe do nove „gasne krize“ postoje zalihe i drugi izvori koji bi, za određeni period mogli zadovoljiti potrebe.
Međutim, kako se navodi u istraživanju Oxforda, kriza iz 2009. godine kada je umanjen i prekinut dovod plina zbog ukrajinskog duga, najteže je pogođen region zapadnog Balkana, odnosno BiH i Srbija, jer nemaju alternativni izvor plina.
No, istraživanje navodi da su obje zemlje relativno mali potrošači u odnosu na ostale države u Evropi iz čega se može zaključiti da njihova pozicija i ugroženost ne bi imala nikakav značaj u eventualnom „plinskom ratu“.
Iako, kako zaključuju stručnjaci, Evropa ima mogućnost da podnese na duže staze blokadu dotoka ruskog plina, kriza bi sigurno povećala cijenu tog energenta, javlja agencija Patria.
Evropa može podnijeti nestanak plina
Ipak, navodi se da zasada Rusija nije zvanično najavila mogućnost da kao odmazdu za sankcije ili oružje u geostrateškoj borbi oko Ukrajine koristi svoju nadmoćnu poziciju izvoznika plina, to je moguće i izvjesno. Oxfordovo istraživanje navodi i izjavu čelnika Gazproma da do poremećaja može doći ukoliko Ukrajina ne bude plaćala plin.
Bosna i Hercegovina već godinama razmatra mogućnost diverzifikacije dotoka plina, no ništa konkretno nije urađeno, iako postoji volja i Evropske unije da se BiH priključi na alternativni plinovod te da ne ovisi od ruskog plina.