[wonderplugin_slider id=”461″]
– Ispred suda okupile su se tri grupe, pristalice Milana Nedića, potom komunisti – partizani i predstavnici nevladine organizacije Žene u crnom. Tri grupe su bile odvojene policijskim kordonima, koji su obezbeđivali da ne dođe do incidenata između suprostavljenih strana.
Pred Višim sudom u Beogradu danas je nastavljen postupak po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije za vreme okupacije u toku Drugog svetskog rata, javlja Anadolu Agency (AA).
Ispred suda okupile su se tri grupe, pristalice Milana Nedića, potom komunisti – partizani i predstavnici nevladine organizacije Žene u crnom. Tri grupe su bile odvojene policijskim kordonima, koji su obezbeđivali da ne dođe do incidenata između suprostavljenih strana.
“Smatramo da je nedopustivo rehabilitovati kolaboranta, koji je osim toga odgovoran i za holokaust, koji je odgovoran za ubistvo komunista, antifašista tokom Drugog svetskog rata. Naravno, jasno nam je da se rehabilitacija radi i zbog restitucije koja za tim sledi“, rekla je u izjavi za AA Snežana Tabački, aktivistkinja NVO Žene u crnom.
Ona je navela da je to moguća posledica rezolucija raznoraznih, pre svega Evropskog parlamenta, koji zapravo traže bezuslovne rehabilitacije bez diskriminacije.
“To je zahtev koji je za nas nije u potpunosti prihvatljiv i trebalo bi upozoriti EU da to jača fašističke politike i fašističke pokrete u Srbiji“, rekla je Tabački.
Navodeći da aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom nisu imali prilike da uđu u sudnicu, Tabački je rekla da se zna da će ponovo svedočiti istoričar Bojan Dimitrijević te da je on jedini koji je pozvan.
“On je svedočio i na prethodnim ročištima. To je jednostrani proces u kojem nema nikoga ko se suprotstavlja tome. S obzirom na zahtev za bezuslovnu rehabilitaciju, ne bi bilo čudno da doista bude rehabilitovan“, kazala Tabački.
Ona je istakla da u slučaju da Nedić bude rehabilitovan to govori da je u društvu potpuno završena revizija prošlosti, da mladi imaju jako loše obrazovanje i uče proizvoljno istoriju te da je to “normalizacija i kvislinštva i fašizma“.
Potomci Milana Nedića zatražili su od suda da u procesu rehabilitacije poništi Uredbu Vlade FNRJ, kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava. Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica, a navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo.
U dosadašnjem toku postupka pred Višim sudom saslušano je nekoliko svedoka. Predlagači rehabilitacije osporavaju i validnost zapisnika o saslušanju Nedića od 9. januara 1946. godine, koji je sastavila Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, jer ne sadrži potpise niti Nedića, niti onih koji su ga saslušali.
Milan Nedić je bio jugoslovenski general, srpski političar i predsednik kvislinške marionetske vlade u Srbiji za vreme okupacije od strane nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, poznate pod imenom “Vlada narodnog spasa“.
U međuratnom periodu bio je načelnik generalštaba i ministar vojske i mornarice, a smenjen je i penzionisan zbog svojih pronemačkih stavova i bliskosti sa pokretom Zbor Dimitrija Ljotića. Vraćen je u službu pred Aprilski rat, u kom je komandovao Trećom grupom armija koja je imala zadatak da brani najvažniji deo fronta na granici prema Bugarskoj, ali nije pružila nikakav otpor.
Nemačke okupacione vlasti su ga postavile za predsednika marionetske “Vlade narodnog spasa“ sa ciljem da lakše uguše ustanak u Srbiji. Njegovoj vladi je dato zaduženje za mnoge aktivosti u vezi sa holokaustom i progonom antifašista, kao što su registracija i hapšenje Jevreja i zajednička kontrola nad logorom Banjica.
Nakon oslobođenja Srbije, Nedić se povukao sa Nemcima u Austriju, pokušavajući da organizuje otpor novoj komunističkoj Jugoslaviji. Posle nemačkog poraza se predao zapadnim saveznicima, koji su ga izručili novim jugoslovenskim vlastima. Izvršio je samoubistvo dok je čekao suđenje.