Islamska Država izvela je 12. januara teroristički napad u Istanbulu, čiji motivi još nisu potpuno jasni. Analitičari daju više pretpostavki za moguće razloge ovog napada.
Soner Čapgtaj sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu smatra da iza napada stoji više motiva. Prvi je udar na turističku industriju vrijednu najmanje 30 milijardi dolara, što će imati teške ekonomske posljedice ako se slični napadi nastave. Drugo, izbor mete vjerovatno odražava pokušaj Islamske države da se spriječe vojni napori Turske i SAD da se napravi tampon zona na granici sa Sirijom. Ova akcija je navodno trebala da počne u roku od nekoliko nedelja, a zbog nje je planirana i posjeta podpredsjednika SAD Džoa Bajdena Ankari 23, januara.
Ovu teriroriju trenutno kontroliše Islamska država, a njen gubitak bi ugrozio najpre njene finansije, tako Čapgtaj smatra da izgleda da su džihadisti djelovali preventivno u nadi da će Turska odstupiti ili barem ublažiti svoje planove.
Prema njegovom mišljenju, obzirom da je napad u Istanbulu bio relativno ograničen – u poređenju sa većim operacijama u Parizu i drugdje – Islamska država je time vjerovatno dala znak da može da nanese mnogo goru štetu unutar Turske ako Ankara pokrene vojnu akciju u većoj mjeri.
Čapgtaj takođe navodi da je napad u kome je poginulo devet Njemaca počinjen sa namjerom da se pogoršava anti-muslimansko raspoloženje u Evropi i izazovu jake reakcije u odnosu pro-izbjegličku politiku njemačke kancelarke Angela Merkel.
“Da li se Erdogan igra terorom da bi učvrstio podršku i u zemlji i inostranstvu”“.
S druge strane, ugledna bliskoistična šitska politička komentatrka Katarina Šakdam u članku za RT navodi:
“Da li se Erdogan igra terorom da bi učvrstio podršku i u zemlji i inostranstvu”“.
Ona dodaje da je moguće da novi teroristički napad u Turskoj, iako se po automatizmu pripisao Islamskoj državi, može da bude i isceniran od strane određenih krugova u Turskoj.
“Ja ne kažem da su to oni uradili, već da su mogli to da urade”, piše Šakdan i navodi da Islamska država nije jedina čiji pripadnici znaju da upravljaju eksplozivnom napravom.
“Šta ako je Islamska država u ovom slučaju žrtveni jarac? Šta ako je napad isplaniran sa ciljem da opovrgne tvrdnje da je Ankara saučesnik i partner vehabističkog terorizma? Ne možemo poreći da se turski premijer Erdogan suočio sa lavinom optužbi za ulogu koji je igrao u stvaranju IS kao novog oružja za masovnu destabilizaciju”, piše Katarina Šakdan, i dodaje da je sumnjivo što je prva reakcija turske Vlade poslije napada u Istanbulu bila blokiranje stranih medija sa opravdanjem brige za “naconalnu bezbjednost”.
Šakdam navodi da je usred rastućih unutrašnjih tenzija i međunarodnih kritika zbog odnosa Turske prema kurdskom pitanju, predsjednik Erdogan našao način da potpuno odsječe svoju zemlju od ostatka svijeta.
“Postoji još jedan aspekt ovog napada koji jednostavno ne može biti zanemaren – u ovoj fazi napad na turskom tlu može da posluži za neposredne geopolitičke interese Ankare”, navodi Šakdam.
“Na dan napada predsjednik Erdogan je optužio Rusiju i Iran da “pripraju teren za stvaranje mini-države u sirisjkoj sjevernoj pokrajini Latakija”, i time optužio Moskvu i Teheran za hegemonističke ambicije u regionu: tj aneksiju Sirije, a zatim postepeno cijelog regiona.
„Bez obzira da li je teroristički napad u Istanbulu izvršio IS, čini se jasno da će Erdogan osvojiti simpatije dijela svijeta za antiiransku i antirusku politiku, sa tvrdnjom da njihova politika rasplamsava sektaške borbe a da borba protiv terorizma treba da bude definisana i ograničena po “zapadnim” standardima”, piše ova analitičarka.
“Često posmatramo politiku naših zvaničnika kroz pretpostavku da su njihove odluke i “političke vizije” ograničene okvirom nacionalnih interesa … to je fantazija. Moć poput Turske služi samo interesima moćnih. A ako je još uvek suviše rano da se kvantifikuje i kvalifikuje tragedija u Istanbulu, nju će svakako eksploatisati vlast – naročito sada kada su potvrdili svoje vlasništvo nad istinom koj će servirati svojoj publici”, zaključuje Katarina Šakdan.
Turski politički komentator Emre Uslu, je u komentaru za opozicioni Dejli Zaman naveo da u turskom sistemu državne bezbjednosti postoji “velika rupa”, odnosno da je vrlo problematičan odnos turske Obaveštajne službe(MIT) i raznih džihadističkih grupa.
Njegove tvrdnje potvrđuje i pisanje lista Hurijet, koji navodi da je Obavještajna agencija Turske (MIT) nedavno bila poslala dva upozorenja svim bezbjednosnim jedinicama u zemlji zbog mogućih napada na turiste, strance ili diplomatske misije u Turskoj.
MIT je u dva odvojena upozorenja 17. decembra, 2015. i 4. januara 2016. upozorila da Islamska država (ISIL) “u pripremama za napade na predstavništva NATO, zgrade ambasada i konzulata, mesta boravišta stranih državljana i turista. Bombaši samoubice su ušli u zemlju i smatra se da su možda ušli u Istanbul i Ankaru”, navodi se u upozorenju, koje je između ostalog upućeno policijskim stanicama, anti-terorističkim jedinicama u Istanbulu i Ankari i snagama bezbednosti i žandarmerije u blizini granica zemlje.
Prema pisanju Hurijeta, MIT je ranije počela da radi na ovim slučajevima poslije vesti da teroristička organizacija planirala napade na zemlje koje učestvovuju u operacijama u Siriji koje predvode SAD, a posebno u Turskoj.
MIT je takođe 4, januara upozorio strane zemlje, uključujući Njemačku, Holandiju i Francusku na moguće napade, dajući imena 13 potencijalnih bombaša-samoubica.
Poslije napada u Istanbulu, uhapšeno je oko 70 osumnjičenih, iako oni nisu direktni izvršitelji. To znači da ih je MIT pratio, i zato treba postaviti pitanje – zašto nisu preduzete sve mere bezbednosti da bi se sprečio obaj napad.
Povodom ovih infomracija, Emre Uslu piše da MIT ima veliki uticaj na “ džihadistički svijet” i da je nepoznato kakva je prava priroda odnosa IS i drugih džihadista grupa, posebno Al-Nusra fronta sa MIT.
“Na primjer, ne znamo šta se desilo u istrazi u vezi slučaka Dijane Ramazanove, bombaša samoubice sa ruskim državljanstvom, koja je izvršila napad na je istanbulsku policiju u januaru 2015. godine”, navodi Uslu.
“Pokazalo se da je napadač došla iz Rusije i da je povezana sa islamskim terorističkim organizacija. Zanimljivo je da turska policija, po prvi put u svojoj istoriji, nije otkrila ime te terorističke organizacije, iako su tri osobe uhapšene zbog njihove veze sa tim napadom”, navodi ovaj analitičar i dodaje da se zbog mračnog odnosa između obaveštajnih agencija i džihadista, žandarmerija i policija ne mogu da vrše obaveštajne aktivnosti usmerene na džihadističke grupe.
Takođe, tužioci i sudije se iz istog razloga uzdržavaju od pokretanja bilo kakve akcije protiv organizacija Islamske države i ostalih džihadista u samoj Turskoj.
Turski analitičar navodi da je iz ovih razloga samoubilački napad u Istanbulu nije spriječen, iako je za razliku od prethodnih napada MIT javno upozorio na mogućnost takvog napada.
“Politička klima sprječava policiju da se fokusira na džihadiste i na taj način spriječi napade. U policiji su svjesni neposredne opasnosti, ali znaju da su oni koji su pokušali da istraže džihadističke mreža unutar Turske sada u zatvoru i da se i oni s tim mogu suočiti ako sami počnu istragu. MIT je prethodno upozorio javnost na potencijalni napad ISIL, koji se nije desio. Pitanje koje treba postaviti je: zašto policija i dalje oklijevaju da sprovede operacije?”,
Emre Uslu smatra da je “to zato što policija obično nema kvalitetne informacije o džihadistima, dok MIT uvijek krivi druge agencije ako postoji propust.
„Shodno tome, u takvim okolnostima, nijedan šef policije ne želi da preuzme rizik da pokrene ozbiljnu istragu protiv džihadista koji su sprovode terorističke operacije”, zaključuje turski analitičar.