Po podacima Ministarstva finansija Srbije, prošle godine se po osnovu naplate akciza u budžet ove zemlje slilo 235,8 milijardi dinara (4,5 milijardi KM), a ukupan prihod za 2015. godinu bio je 947,8 milijardi (15 milijardi KM).
Najizdašniji je bio akcizni prihod od naftnih derivata – 127,4 milijardi dinara (2 milijarde KM).
Za ovu godinu planovi su još ambiciozniji, ali je pitanje da li će se i ostvariti. Akcize na naftne derivate su od 1. januara povećane i zavisiće od kretanja cijena nafte na svjetskom tržištu, ali i od uspješne borbe protiv sive ekonomije.
“Treba da radimo na suzbijanju legalnog izbjegavanja akciza. Visina akciza, pa samim tim i cijena naftnih derivata, u regionu je različita. Zato sve više vozača, od putničkih vozila pa do autobusa i teretnih vozila, odlazi da kupi gorivo tamo gdje je povoljnije. Drugi pak koriste priliku da kupe gorivo gdje god mogu i u Srbiju se vraćaju punog rezervoara i pri tome ne čine nikakav prekršaj, odnosno o isplativosti tog naftnog turizma govore cijene”, kaže ekonomski stručnjak Milojko Arsić.
U Srbiji litar bezolovnog BMB 95 benzina, kada se preračuna u eure, košta 1,04 eura, a isto gorivo u Mađarskoj se plaća 0,98 eura. U Makedoniji je cijena ista, a u Bosni i Hercegovini je litar tog goriva svega 0,62 eura. Slična je situacija i s dizel-gorivom jer u Srbiji litar košta 1,05 euro, u Mađarskoj 0,97, u Makedoniji 0,68, a najjeftiniji je u Bosni i Hercegovini – 0,57 eura, piše B92.
“Da bi suzbile taj način prodaje, sve zemlje regiona trebalo bi da usaglase akciznu politiku. Već tim potezom bi se dosta učinilo”, kaže Arsić.