BEOGRAD – Albanski filozof i politički analitičar s Kosova Škeljzen Malići rekao je, tokom razgovora o svojoj knjizi pod naslovom “Kosovo i raspad Jugoslavije”, da je dijalog Beograda i Prištine ozbiljna stvar, koja mora rešiti kosovsko pitanje, jer bez rešenja tog problema “nema stabilnosti i sigurnosti u regionu”, javlja dopisnik Anadolu Agency.
Navodeći da pored problema Kosova na prostoru bivše Jugoslavije ima i drugih problema, kao što je “Bosna i Republika Srpska, možda i Makedonija”, Malići je rekao da su oni ipak nešto malo manji i dodao:
“Kroz ceo dvadeseti vek, od srpsko-hrvatskih, eventualno slovenačkih odnosa, centar stabilnosti, koje je Jugoslavija kao država rešavala za ceo region, bili su ti albansko-srpski odnosi. Kada se to reši onda nema krize, što znači da se definišu teritorije.”
Malići je istakao da je poseta albanskog premijera Edija Rame Beogradu jako značajna, ali da su reagovanja na njegovu “provokativnu izjavu” od strane srpskih političara, podsetila na devedesete godine te da se po tim reakcijama i reakcijama na incident prilikom fudbalske utakmice Srbija – Albanija, može videti koliko je situacija u odnosima ove dve države kompleksna.
“Srbija mora prihvatiti realnost kosovske nezavisnosti i zbog svog interesa. Dok to ne shvati, stoji na mestu i blokira i svoj sopstveni razvoj, kao i razvoj Kosova i celog regiona”, rekao je Malići.
Reditelj, pisac i kolumnista Zlatko Paković naveo je da naslov knjige “Kosovo i raspad Jugoslavije”, koji zvuči kao naziv nekakve studije, nije slučajan, jer postavlja Kosovo na mesto tačke razlaza i kao gorući problem koji nikada nije rešavan.
On je dodao i da je neuporedivo značajnija poseta Edija Rame Beogradu od posete ruskog predsednika Vladimira Putina, što se, prema njegovom mišljenju, na kraju i pokazalo.
“Srbija kada reši taj problem i to pitanje svoje prema Kosovu i prema Albaniji, onda će se zapravo otvoriti prema rešenju pitanja najvećeg broja svojih građana. Ja mislim da će političko i ideološko rešenje tih pitanja i priznavanja grešaka, koje su počinjene tokom sto godina, koje nisu proste logičke greške, već greške koje imaju posledice koje se broje u hiljadama mrtvih, moći rešavati i ova ekonomska pitanja koja danas izbijaju u prvi plan”, ispričao je Paković.
Pozorišni reditelj i osnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je razgovor o knjizi i vođen, Borka Pavićević istakla je da ova knjiga ima važno kulturno mesto koje prethodi politici. Ona je rekla da je zanimljivo to “što za razliku od zemlje u kojoj smo nekada živeli, a koja je na neki način subjekt ove knjige”, gde je kultura prethodila politici, danas ne živimo u takvim vremenima.
“Zanimljiv je paradoks da imamo političke pregovore koji se čine toliko bliskim ili da vode ka nekom rešenju, a u stvari se raspadaju, pa tako kulturni kontinuitet mnogo više traje, koliko ja vidim, od svih ovih sporazuma o kojima mi i dalje ne znamo ništa”, rekla je Pavićević.
Kao ono što saznajemo iz ove knjige, Pavićević je navela “jedno beskrajno bogatstvo sveta iz kojeg smo svi proistekli” i rekla:
“Vrlo je značajno otkriće, po kome bi, da je neko pametan u ovoj zemlji, mogao da se doseti da je Srbija još uvek multietnička zemlja, više nego bilo koja druga. Nikako ne razumem šta je ovim ljudima da to ne vide i da to ne stavljaju u prvi plan, da ovde postoji Sandžak, da postoji Vojvodina, da je to vrlina, bogatstvo, a ne mana.”
Knjiga “Kosovo i raspad Jugoslavije” Škeljzena Malićija spada u korpus literature koja se bavi procesima dezintegracije bivše Jugoslavije. U njoj su opisani zrelo doba Jugoslavije i njen kraj, ali iz ugla kosovskog intelektualca koji, govoreći o sebi, otvara čitavu panoramu događaja: od revolucionarne 1968. godine u Beogradu, preko demonstracija 1981. na Kosovu, pa sve do produbljivanja kosovske krize, uspona srpskog nacionalizma i ukidanja autonomije, što je kreiralo novu političku stvarnost.