Poslodavci, akademska zajednica, studenti i organizacije civilnog društva danas su na skupu u Sarajevu pod nazivom „Studentskom praksom brže do posla“ razmatrali neophodnost uvođenja studentske prakse kao podsticaju boljem obrazovanju i bržem zapošljavanju mladih u Bosni i Hercegovini.
Skup su organizovale Udruzenja „Prava za sve„ iz Sarajeva i „Budućnost“ iz Modriče u okviru istoimenog projekta koji finansira Evropska unija: „Evropska unija je u proteklih 20 godina izdvojila preko 60 miliona eura za podršku sektoru obrazovanju što će i nastaviti u narednom periodu. Posebna pažnja biće posvećena reformi visokog obrazovanja i tranziciji mladih do zaposlenja, s obzirom da je povezivanje obrazovanja i tržišta rada neophodno za stručno osposobljavanje mladih“, istakla je Ljiljana Pandžić iz Delegacije Evropske unije u BiH.
„Šta znači usklađivanje tržišta rada i obrazovanja? Da li trebamo usklađivati obrazovanje sa tržištem rada ili obrnuto? Kako se naša djeca upošljavaju na vanjskim tržištima? Ima tzv „fah šule“ tj. obrazovanje za određeni fah. Mi u BiH imamo stručni studij npr na elektrotehnici i prirodnomatematičkim studijama – to su kadrovi koji su odmah spremni za tržište rada. Ali u principu mi dajemo akademsko obrazovanje. Ne mogu univerziteti preuzeti ulogu države, poslodavaca i ostalih segmenata društva. Ali mogu učestvovati u razvijanju tržišta rada. Ovo je oblast gde svi moramo zajedno raditi“, naglasila je prof. dr Aida Hodžić, prorektorica za nastavu i studentska pitanja Univerziteta u Sarajevu.
Sasa Aćić predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske naglasio je da mladi moraju imati veće šanse za zapošljavanje: „U prosjeku naš mladi čovjek prvu platu dobije u 27. a , prvo dijete u 29 godini. U drugim zemljama taj ciklus je mnogo kraći“, istakao je Aćić.
Haris Čapelj student prodekan, predsjednik Asocijacije IEEE, istakao je da je osnova rješenja ovog problema networking, odnosno povezivanje svih segmenata: univerziteta, poslodavca i studenata: „Nisu sve statistike obeshrabrujuće. Mi konstantno ukazujemo na to koliko je firmi otvoreno za određene profesije i koliko je u stvari tržište rada. Želimo pokazati kako ima prilika za mlade, jer firme imaju kapacitete i skupe laboratorije gdje studenti mogu sticati praktična znanja s obzirom da univerziteti nemaju tih resursa“, rekao je Čapelj. S druge strane, Daniela Marić iz SPARK-a Mostar istakla je da je neophodan Zakon o studentskom radu kako bi poslodavci bili motivirani da omoguće praksu zainteresovanim studentima.
Prema riječima Diane Šehić, direktorice Prava za sve, ovaj skup je inicijalna aktivnost projekta koji, uz finansijsku podršku Evropske unije, otvara put ka saradnji akademske i poslovne zajednice sa studentskim i organizacijama civilnog društva u segmentu reforme visokog obrazovanja koji se odnosi na uvođenje redovne studenske prakse u obrazovni sistem.