Mlada osoba mora biti dosta pažljiva i uporna, ali rezultati rada se brzo mogu vidjeti. BiH nije sredina u kojoj kreativnost dolazi do izražaja, ali nije nemoguće upustiti se u pokretanje sopstvenog posla.
Banjalučanka Maja Miljević ima 26 godina i studentkinja je Ekonomskog fakulteta u Banjaluci. U Velikoj Britaniji je završila specijalni program obrazovanja iz oblasti Preduzetništva i marketinga. Ova mlada djevojka uradila je ono za šta mnogi u BiH nemaju dovoljno hrabrosti, a to je pokretanje sopstvene firme. “Zdrava logika”, kako se zove njena firma, specijalizovana je za zdravu i organsku hranu.
Prije pokretanja Zdrave logike, Maja je bila aktivan volonter i zaposlenik u Omladinskom komunikativnom centru, na projektima iz oblasti preduzetništva. Aktivno je učestvovala na više projekata na Ekonomskom fakultetu Banjaluka, a za sebe kaže da je veliki ljubitelj zdravog načina života i zagovornik ostajanja u BiH.
Maja kaže da je “Zdrava logika” nastala isključivo iz lične potrebe za zdravim proizvodima, ali i kao ideja koja joj se rodila tokom boravka u Britaniji, gdje je uvidjela da u istoj postoji velika oskudica za zdravim proizvodima koje mi u BiH možemo uz malo truda proizvesti.
Direktor Poljoprivredne škole Banjaluka pozvao ju je u maju 2015. godine da pomogne Poljoprivrednoj školi da plasira svoje proizvode na tržište, a uz zajedničku inicijativu i rad, započeo je projekat “Zdrava logika”.
„U ‘Zdravoj logici’ se može nabaviti isključivo hrana koja je proizvedena u kontrolisanim uslovima. To podrazumijeva da ne koristimo pesticide, herbicide, konzervanse i ostala hemijska sredstva u proizvodnji hrane, već se sva hrana proizvodi u zdravim uslovima. Trenutno naše proizvode prodajemo u našem prodajnom mjestu u krugu Poljoprivredne škole, zatim su nam kupci i neki restorani u Banjualuci, a najveći dio prodaje se odvija online, gdje naši, već stalni kupci, svakodnevno naručuju naše proizvode. Trenutno u ponudi imamo svježe voće i povrće, prerađevine, čajeve i brašna”, kaže u razgovoru za BUKU Maja Miljević.
Svojim radom, “Zdrava logika” uspjela je povezati poljoprivrednike od kojih se otkupljuje voće i povrće, Poljoprivrednu školu u Banjaluci, Poljoprivredni institut i Tehnološki fakultet. Svi proizvodi su potpuno domaći, odnosno, porijeklom iz ovih krajeva.
“Pri samom pokretanju “Zdrave logike”, tražili smo način da našim kupcima dokažemo da su svi proizvodi koje jedu, a i zemlja na kojoj se proizvode, isključivo prirodnog i zdravog porijekla. Svi naši kooperanti vrše analizu zemljišta, a mi analiziramo svaki proizvod. Bitno nam je povjerenje kupaca i da zadržimo kvalitet koji smo im od samog početka ponudili. “Svi proizvodi koje prodaje Zdrava logika” su iz BiH i iz domaće proizvodnje”, kaže naša sagovornica.
Ona kaže da njihovi stalni kupci nabavljaju zalihe na sedmičnom novou, a to im je dovoljna potvrda njihovog zadovoljstva. Dodaje da im se svakodnevno javljaju novi kupci koji su tu najčešće preko preporuke. Kada su u pitanju najtraženiji proizvodi, Maja kaže da je teško izdvojiti jedan, jer sve što imaju u ponudi za nekog predstavlja koristan proizvod. Ono što posebno izdvaja jesu sušeni paradajz i džem od drena, a ono što kupci posebno vole jeste sos paradajz od volovog srca.“Trenutno uvodimo i prirodne čajeve koji su isključivo sa područja BiH. Takođe, plan sjetve za ovu godinu nam je dosta inovativan, tako da će naši kupci moći probati voće i povrće koji se rijetko mogu naći u domaćoj proizvodnji. Takođe, zasijaćemo i stare sorte žitarica, koje su naši preci sijali, a sve u cilju održavanja domaće proizvodnje i sjemena”, ističe Maja Miljević.
Naša sagovornica kaže su kod nas veoma teški uslovi za pokretanje inovativne ideje, odnosno posla, ali da ne bi voljela da time uplaši one koji se odlučuju na samozaposlenje u BiH.Kao najveće poteškoće pri pokretanju firme izdvaja nedostatak informacija i inertnost ljudi sa kojima se susretala pri pokretanju posla. “Mlada osoba mora biti dosta pažljiva i uporna, ali rezultati rada se brzo mogu vidjeti. BiH nije sredina u kojoj kreativnost dolazi do izražaja, ali nije nemoguće upustiti se u pokretanje sopstvenog posla. Mi smo tek na početku i o rezultatima ćemo moći pričati tek kroz koju godinu, ali zasad bilježimo pozitivan odaziv tržišta i veliku podršku širom BiH”, kaže ona.
Kada je u pitanju organska proizvodnja u BiH, Maja kaže da postoje određene regulative koje prate ovu vrstu proizvodnje i da organska proizvodnja polako ulazi na vrata BiH. “Ali i bez korištenja termina organsko, potrebno je samo da se vratimo proizvodnji koju su koristili naši preci i već ćemo imati dovoljno zdravu hranu na svojim trpezama. Mi smo država bogata poljoprivrednim resursima i trebamo to iskoristiti na najbolji mogući način. Smatram da je to jedina slamka koja će nam pomoći da imamo bolje sutra”, kaže Miljević M.
Iako se dosta ljudi na našim prostorima hrani junk hranom, Maja kaže da njeno iskustvo u “Zdravoj logici” govori da kod nas postoje i ljudi koji vode računa o svojoj ishrani, ali da je to, nažalost, posljedica ili neke bolesti ili straha od bolesti. “Još smo mi nacija koja voli jaku i začinjenu hranu, ali se polako mijenjaju navike ka boljem. Nama se broj kupaca i zainteresovanih za naše proizvode svakodnevno povećava, što je i sam dokaz tome. Svijest se teško može promijeniti, ali je bitno krenuti malim koracima. Posebno djecu od malih nogu navikavati na zdravu ishranu. Čak djecu učiti da sami sebi proizvode zdravu hranu, tada je njihova konekcija sa prirodom i zdravim načinom ishrane još veća”, ističe ona.
Mlade osobe kod nas uglavnom traže posao u državnoj službi“, a rijetki su oni koji se odlučuju da osmisle sami sebi zaposlenje, vođeni interesantnom idejom. Maja Miljević kaže da mlade osobe u BiH imaju veliki problem sa kvalitetnim izvorima informacija, a drugi je nedostatak samoinicijative. “Većina se prepusti kolotečini i ide linijom manjeg otpora. Raditi ono što voliš je nešto najljepše, posebno ako to uspijete u svojoj državi. Ja sam se školovala na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci i ostao mi je još mali dio da diplomiram. Školovanje u inostranstvu mi je donijelo veliko iskustvo i znanje koje sam primijenila, ali bih isto tako spomenula da sam dosta naučila i kroz školovanje na Ekonomskom fakultetu. Studenti se moraju zalagati za sebe i, bez obzira na naš sistem obrazovanja koji nije uvijek u korist studenta, moraju biti samouki i sami dolaziti do znanja i informacija”, kaže na kraju razgovora ova mlada Banjalučanka.