Da su život i sudbina nepredvidivi primjer su Jelisaveta Đukić (74) iz Prokuplja i Svetomir – Sveta Smiljković (80) iz okolnog Donjeg Kordinca, sada stanari prokupačkog Doma za njegu starih.
Iako su se jedno u drugo zagledali još u mladosti, svako je krenuo svojim putem, a neostvarena ljubav dosanjana je pod stare dane. Tako njih dvoje već četiri godine provode zajedno nastojeći da nadomjeste ono što su propustili u mladosti.
Ova životna priča biće i tema dokumentarnog filma Žikice Jovanovića, prokupačkog reditelja.
“Pošto zbog spleta životnih okolnosti njihova ljubav nije mogla da se ostvari u mladosti, Beba i Sveta tu ljubav sada nadoknađuju u Domu starih, gde ih je sudbina dovela”, priča Jovanović, koji će film pod nazivom “Ponovni susret” predstaviti na međunarodnim filmskim festivalima.
A da je život Jelisavete i Svetomira zaista kao sa filmskog platna pričaju i sami akteri ove neobične životne sudbine.
“Sa dvadesetak godina konkurisala sam za učiteljicu u Svetinom selu Kordincu. Bila sam veoma mlada i stan sam našla kod njegovih roditelja, ali petnaestak dana ranije, on je upoznao moju školsku drugaricu i verio se njome, a kasnije se i oženio. Iako mi se svideo, ja sam to poštovala, mada mi je njegova majka stalno govorila kako bi volela da joj ja budem snaha”, priča sa osmijehom baka Jelisaveta.
Starost
“Drago mi je što su me Svetina deca prihvatila i što su kao i nadležni u Domu insistirali da nastavimo zajednički život”, priča Beba, koja za razliku od Svete nema djece.
“Po dolasku u Dom imala sam nekoliko smrtnih slučajeva u porodici i da mi nije bilo Svete, zlo i naopako, jer sam od njega dosta naučila, pošto je veoma obrazovan, ma prava osoba za starost”, priznaje uz osmijeh Jelisaveta…
Objašnjava da je Svetomira viđala povremeno, jer je i on bio učitelj, a potom i direktor u istoj školi. Ona je nastavila da se usavršava i počela da radi kao vaspitačica u Prokuplju, gdje je provela punih 28 godina. Potom se i udala u susjednom selu Merovcu.
“Nažalost, dece nismo imali, a kada mi je pre pet godina umro suprug konkurisala sam za smeštaj u Domu ne znajući pri tom da je Sveta, kome je u međuvremenu umrla supruga, takođe u ovoj ustanovi”, nastavlja priču Jelisaveta, koja je nekadašnju neostvarenu ljubav iz mladosti jedva prepoznala.
“Čula sam da je u Domu neki Sveta, ali kada sam ga videla, teško sam ga prepoznala, jer je dosta propao, hodao je na štakama zbog operacije kuka. Porazgovarali smo kratko, a onda mi je posle nekoliko dana cimerka rekla da me je tražio učitelj. To me je zagolicalo, pa sam ga ponovo potražila i tada smo razmenili brojeve telefona. Već sutradan me je probudio u sedam sati ujutru uz poziv da popijemo kafu zajedno. Tada smo započeli malo intimniji razgovor i ja sam potom otišla sa njim u Ribarsku banjo”.
Kada su se vratili iz banje, nadležni u Domu predložili su Bebi i Sveti da im ustupe zajedniču sobu u kojoj su već četiri godine.
“Čitajući patrijarha Pavla i misli znamenitih ljudi ja sam došao do saznanja da verovati u Boga znači da imate u sebi unutrašnji mir, a Bog vam je u srcu”, priča čika Sveta, vitalni osamdesetogodišnjak.
“Kada nemate osobu sa kojom možete da provedete najdraže vreme i trenutke, shvatite da vam je sve uzalud. Ali kada sam ugledao Bebu, proradila su sećanja, misli su počele da mi se gomilaju, počeli smo više da kontaktiramo i došlo je do toga da smo postali prisni”.
Na pitanje da li je i njemu Beba ostala neprežaljena ljubav iz mladosti uz nećkanje kaže da mu je uzdrmala srce, ali da je, kako odmah potom dodaje, ona i sada previše emotivna.
“Ja ne živim od prošlosti, već od sadašnjosti, budućnost za mene ne predstavlja mnogo, ali za mene je najbitnija sadašnjost, želim da što više prema njoj ispoljim osećanja” priznaje Svetomir, dok se priprema za fotografisanje…