Francuski ekonimista Thomas Piketty, jedan od vodećih ekonomskih eksperata u toj zemlji i pisac knjige “Kapital u 21 vijeku”, prodate u preko 1,5 miliona primjeraka u kojoj govori o sve većem jazu između bogatih i siromašnih, dao je intervju za njemački SPIEGEL u kojem govori o aktuelnom grčkom premijeru Alexisu Tsiprasu, nesposobnosti Evrope da riješi nagomilane finansijske problema, kao i o tome šta evropski lideri mogu da nauče od SAD.
Piketty, 43 godišnja “zvijezda u usponu” među ekonomistima i profesor na École d’Économie de Paris sebe smatra dijelom tradicije Francuskih naučnika u segmentu društvenih nauka, a, iz “ličnih i intelektualnih razloga” odbija da drži predavanja u Americi.
Evropa je, po njegovom mišljenju, dozvolila sebi potpuno podređen položaj i vodila katastrofalnu politiku tokom finansijske krize.
“Prije pet godina, SAD i Evropa imale su sličnu stopu nezaposlenosti i sličan nivo javnog duga. Međutim, pet godina kasnije, priča je drugačija: nezaposlenost je u Evropi sve veća, dok je u Americi u padu, evropska ekonomska aktivnost je ispod nivoa iz 2007. U Španiji i Italiji smanjena je 10 odsto, a u Grčkoj čak 25 odsto”, navodi Piketty i dodaje:” “Mi, Evropljani, inače slabo organizovani, koristili smo političke instrumente da riješimo finansijsku krizu koja je počela u SAD, pa prerasla u dužničku krizu, a onda, nažalost, u krizu povjerenja širom Evrope”,
U intervjuu je dalje rekao kako, iako 19 zemalja Eurozone ima zajedničku valutu, svaka od njih vodi samostalnu poresku i fiskalnu politiku, a to ne može da funkcioniše.
“Imamo zajedničku valutu u 19 zemalja, ali svaka od tih zemalja ima sopstveni poreski sistem, a fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena. To ne može da funkcioniše. Stvaranjem Eurozone stvorili smo čudovište. Prije zajedničke valute države su mogle jednostavno da devalviraju svoje valute da bi bile konkurentnije. Međutim, Grčkoj taj koncept, koji je efikasan, sada kao članici Eurozone nije omogućen”.
Na pitanje da zvuči poput Tsiprasa, odgovorio je kako niti je član Syrize niti ih podržava, već samo pokušava da analizira aktuelnu situaciju.
“Ne smijemo zaboraviti da ni Njemačka ni Francuska, koje su 1945. bile u velikim dugovima, te dugove nisu potpuno otplatile. Ipak, upravo te dve zemlje sada poručuju Evropljanima s juga kontinenta da moraju da otplate dugovanja do poslednjeg eura. To je istorijska amnezija, i to sa veoma ozbiljnim posledicama”
Naglašava takođe da je vrijeme da mislimo na nove generacije u Evropi te predlaže veća ulaganja u obuku i obrazovanje mladih, kao i u istraživanja i inovacije.
“Mnogima od njih je veoma teško da pronađu posao. Treba li da im kažemo: Izvinite, ali vaše mame, tate, bake i dede su krivi što za vas nema posla? Želimo li zaista da stvorimo model kolektivnog kažnjavanja mladih generacija? Takav sebičluk motivisan nacionalizmom me brine”, navodi on i nastavlja:” Moramo investirati još više novca u obrazovanje i trening mladih ljudi. To treba da bude najvažniji cilj inicijative za podsticanje privrednog rasta u Evropi. Nije normalno da je 90 odsto najboljih svjetskih univerziteta u SAD, a naši najveći mozgovi odlaze u inostranstvo. Amerikanci ulažu tri odsto bruto domaćeg prozivoda u univerzitete, a mi oko jedan odsto, što je osnovni razlog zašto oni napreduju mnogo brže od nas”
Piketty napominje da su Evropi potrebni fiskalna unija i usklađivanje budžeta, kao i zajednički fond za otplatu dugovanja u eurozoni, kao što je onaj koji je predložio Njemački savjet ekonomskih stručnjaka. Po tom principu, svaka zemlja bila bi odgovorna za svoj dio ukupnog duga, odnosno Nijemci ne bi otplaćivali stare dugove Italijana i obrnuto, ali bi postojale jedinstvene kamatne stope na euroobveznice, koje bi se upotrebljavale za refinansiranje dugovanja.
“Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Fransoa Hollande treba da objasne svojim glasačima da čak ni Njemačka ni Francuska više ne mogu efikasno da oporezuju multinacionalne kompanije, jer kompanije huškaju zemlje jednu protiv druge. Mnoge velike američke i evropske firme plaćaju dosta niže poreze od malih evropskih kompanija. Zajednički korporativni porez u eurozoni bio bi koristan, a sigurno i popularan među glasačima”, navodi Piketty.
Na kraju, upitan šta misli o rastućem euroskepticizmu širom Evrope odgovorio je da ljevičarske stranke poput Syrize ili Podemosa u Španiji nisu ni blizu toliko opasne kao one radikalno desničarske:”Ma šta mislili o izbornoj pobedi Siryze, ona može da služi kao šok terapija za one na vlasti u Evropi, jer će shvatiti da ono što rade nije dobro i da moraju da promijene pristup. S druge strane, Nacionalni front je u Francuskoj popularniji nego ikad, a opasno je da stranke na vlasti podstiču popularnost nacionalista, kao što je neodgovorno da konstantno kritikuju ‘lijenje’ Grke ili Portugalce”, zaključio je Piketty.